За сваки сегмент власти постоји стратегија којом се може савладати пасивно заговарање демократије.

Једна од најчешћих грешака у развоју стратегије јавног заговарања је у непознавању разлике између тактике и стратегије. Дакле, дефинишимо прво појмове стратегија и тактика.

• ТАКТИКА је начин, поступак, средство за постизање одређеног циља. Постоје разне тактике као што су, на пример, нека специфична акција, циркуларне петиције, писање писама, одржавање протестних скупова и сл.
• СТРАТЕГИЈА подразумева нешто много веће: план који нас води, кориштењем одређених вештина или тактика, до постизања јасно постављеног циља.

Стратегија је јасна процена тренутне ситуације, где желимо стићи и како ћемо тамо доћи.
Стратегија треба да утиче на основне актере који могу створити или утицати на промене везане за циљеве кампање. Стратегија може укључити различите изворе: извештаје стручњака, притисак, моралне аргументе, директно преговарање и заговарање од стране учесника и лидера кампање, итд.

Важно је да стратегија даје предлоге који су усмерени на решавање проблема, а не само да критикује постојеће стање. 

Такође је важно узети у обзир општу политичку атмосферу, укључујући и разматрања везана за институционалну, као и личну сигурност учесника кампање.
Стратегија захтева нашу свесност уочавања чињеница:

• ГДЕ СМО,
• ГДЕ ЖЕЛИМО СТИЋИ И
• КАКО ТО НАМЕРАВАМО УЧИНИТИ.